Aerodromi su mesta na kojima cirkuliše mnogo ljudi, gde se prave gužve, gde su bezbednosni rizici veoma veliki i gde se opasni incidenti mogu desiti svakog časa. Aerodromske službe koje se brinu za sigurnost putnika, moraju stalno da budu na oprezu i da budu spremne na brzu reakciju. Jedna od njihovih veoma važnih uloga je da spreče da se u avion unesu opasni i zabranjeni predmeti.
Kako to uspevaju?
Šta je zabranjeno uneti u avion?
Prvo da vidimo šta je sve zabranjeno da se unosi u letelice:
- Oštri metalni predmeti, makaze, noževi, skalpeli, alat;
- Oružje, zapaljive supstance, eksplozivi (za otkrivanje i identifikaciju eksploziva se koristi specijalizovana antiteroristička oprema);
- Biber sprejevi, suzavac i ostale hemikalije za omamljivanje ljudi i životinja;
- Tečnosti (na aerodromima postoje stroga pravila i zabrane u vezi unosa tečnosti);
- Sve vrste narkotika
- Veće količine lekova (redovna terapija mora da se prijavi);
- Cigarete (ukljućujući i e-cigarete);
- Retke životinje;
- Zlatni predmeti i nakit nisu zabranjeni, ali moraju da se prijave (zlato je metal sa niskom provodljivošću, tako da ga visokofrekventno zračenje skenera lako uoči).
Ilegalni i zabranjeni predmeti mogu da budu sakriveni u prtljagu, odeći, čarapama, cipelama, donjem vešu, u telesnim šupljinama i unutrašnjosti tela, itd. Šverceri i ljudi opasnih namera imaju veoma razvijenu maštu.
Za proveru putnika i njihovog prtljaga, aerodromske službe koriste veoma sofisticirane bezbednosne sisteme, naprednu opremu i visoko obučen i iskusan personal.
Bezbednosni sistemi na aerodromima
Sigurnosna provera na aerodromu
Aerodromske procedure zahtevaju da svaki putnik i njegov prtljag moraju da se provere. Za tu namenu se koristi oprema i uređaji čiji se princip rada zasniva na zracima koji prolaze kroz telo i stvari, pri tome stvarajući slike i prepoznajući nedozvoljene predmete.
Putnici i prtljag se proveravaju odvojeno pri čemu se koriste različiti sistemi. Razlog za to je što rendgenski sistemi i uređaji za skeniranje prtljaga emituju jače zračenje od skenera za telo. Zbog toga su radnici zaštićeni u kabinama sa debelim zidovima.
Provera putnika
Za proveru ljudi se koristi sledeća oprema:
Metalni detektori – koriste se za identifikaciju skrivenih metalnih predmeta na telu osobe. Mogu da budu postavljeni na jednom mestu, najčešće na ulaznim tačkama u terminal ili da budu pokretni (ručni detektori). Kako se putnici ne bi nepotrebno i predugo zadržavali, mogu da se podese da ignorišu male metalne predmete kao što su ručni sat, dugmad na košulji i farmerkama i slično.
Skeneri sa radio talasima – koriste visokofrekventne milimetarske radio talase preko kojih se kreira slika tela putnika, ističući skrivene predmete.
Skeneri sa povratnim zračenjem – koriste rendgen zrake niskog intenziteta.
Detektori metala mogu da otkriju metalne predmete, dok skeneri mogu da detektuju sve vrste matarijala.
Pregled prtljaga
Rendgen aparati – koriste rengen zrake. Za dobijanje jasnije slike predmeta u koferima i torbama, ovi zraci imaju dva nivoa energije što omogućava bolje prepoznavanje zabranjenih predmeta.
Skeneri kompjuterske tomografije (CT) – daju trodimenzionalne slike i omogućavajući detaljniju analizu sadržaja prtljaga.
Nadzor i praćenje ljudi
nadzorne kamere
Nadzorne kamere – kamere pokrivaju ceo aerodrom, hodnike, čekaonice, službene prostorije, garaže ali i aerodromske parkinge i ulaze;
Biometrijski sistemi – ova oprema se koristi za identifikaciju sumnjivih lica, kriminalaca i terorista, preko otisaka prstiju, prepoznavanja lica i drugih biometrijskih podataka;
Analitika ponašanja – radi se o naprednim sistemima koji se upotrebljavaju samo na nekim aerodromima. Njihov najvažniji deo je softver koji može da analizira obrasce ponašanja ljudi sa ciljem identifikacije sumnjivih aktivnosti.
Princip rada skenera na aerodromima
U rendgen aparate i skenere su ugrađeni detektori koji pomoću struje stvaraju magnetna polja. Kada magnetni zraci naiđu na metalne predmete, odbijaju se do senzora na skeneru. Na displeju se dobija 3D slika u boji svih premeta koji se nalaze u koferu. Zračenje može da bude jonizujuće ili nejonizujuće (kod savremenije opreme). Količina zračenja zavisi od vrste aparata.
Službenici koji rade na skenerima proveravaju i prepoznaju stvari preko senki i boja. Papir, hrana i tkanine su mutno narandžaste boje, dok su metalni predmeti tamnozelene ili plave boje. Sistem takođe daje zvučni signal kada se pronađe neželjeni predmet.
Šta sigurnosni skeneri na aerodromu ne mogu da otkriju?
Aerodromski skeneri još uvek ne mogu da vide unutrašnjost ljudskog tela. Ako imate pirsing ili žičanu potporu u donjem vešu, skener ih možda neće otkriti. Šverceri narkotika progutaju kesice sa drogom i tako prođu provere.
Ako je u prtljagu previše gust materijal, blokiraće zrake skenera i oni neće moći da daju potpunu sliku.
Rizik od zračenja
Smatra se da je rizik od zračenja koje emituje oprema na aerodromima mali i da nije štetno po ljudsko zdravlje.
Istraživanja koja su naručena od raznih vladinih insituacija širom sveta, su pokazala da su skeneri potpuno bezbedni i da je njihovo zračenje manje od rendgen aparata koji se koriste za snimanje pluća ili preloma kostiju. Veoma je važno to što se zračenje ne akumulira u telu nego se reflektuje nazad.
Ali postoje i pritužbe da su zračenja previše invazivna i da su štetna za organizam, a posebno za decu i trudnice. Prema bezbednosnim protokolima koji su usvojeni, postoji mogućnost da putnik odbije prolazak kroz skenere i u tom slučaju će biti ručno pretresen i proveren.
Završna reč
Bezbednosne provere na aerodromima su neophodni kako bi se obezbedila sigurnost i bezbednost putnika i njihovih stvari. Možda je oprema pomalo komplikovana za razumevanje, ali putnici treba da imaju razumevanja, da budu svesni da se provere rade zbog njihove sigurnosti i da surađuju sa službenicima koji vrše kontrole.
Slike: Pexels.com
