Na svom početku, aerodromi su bili jednostavne tranzitne tačke koje su služile da se putnici ukrcaju i iskrcaju iz letelica. Postojala je samo poletno-sletna pista, radarska stanica, nije bilo aerodromskih zgrada, niko nije preuzimao prtljag putnika nego su ih nosili u svojim rukama, nisu postojali restorani, prodavnice, niti objekti za pružanje dodatnih servisnih usluga, pa tako nije bilo ni parkinga. Prvi organizovani i ograđeni parking prostor koji je imao obezbeđenje i osvetljenje se pojavio tek 1950-ih godina u Klivlendu, SAD.
Tokom vremena vazdušni saobraćaj je rastao, aerodromi su postajali sve veći i užurbaniji, broj avio linija i putnika se uvećavao logoritamskom brzinom, a sa tim se povećala i važnost aerodromskih parkinga.
Vrste parkinga na aerodromu
Postoji nekoliko tipova aerodromskih parkinga:
- Zone za veoma kratko zadržavanje ( drop-off i pick up zones) – dozvoljeno je veoma kratko zadržavanje (manje od 15 minuta) dovoljno da se putnici samo ukracaju ili iskrcaju. Na nekim aerodromima se ove zone naplaćuju ali najčešće su besplatne;
- Kratkotrajni parking – dozvoljeno je parkiranje na nakoliko sati, retko ceo dan. Dnevni najam je skuplji u odnosu na dugotrajno parkiranje;
- Dugotrajni parking – omogućava putnicima da parkiraju svoja vozila koliko god je potrebno. Ponekad ovi parkinzi nisu u sklopu aerodroma;
- Parkinzi koje koriste rent a car agencije – jedna ili više rent a car agencija mogu da iznajme prostor u sklopu aerodroma na kome će da lociraju svoja vozila;
- Parkinzi za posebne potrebe – namenjenje osobama s posebnim potrebama;
- VIP ili premijum parkinzi (garaže) – nalaze se veoma blizu aerodromske zgrade i nude brzi pristup i transfer putnika.
Parkinzi za veoma kratko zadržavanje
To su zone koje su veoma blizu aerodromskim terminalima i vozilima je dozvoljeno veoma kratko zadržavanje, samo toliko da putnici izađu (ili uđu) iz vozila i ponesu svoj prtljag. Osim privatnih vozila, ovaj prostor mogu da koriste i taksisti (uključujući i servise kao što su Uber, LIft, CarGo), luksuzne limuzine sa vozačem, šatl autobusi, itd.
Vreme dozvoljenog zadržavanja je kraće kod putnika koji odlaze nego kad onih koji su sleteli. Na nekim aerodromima korišćenje ove zone je dozvoljena putnicima koji imaju samo ručni prtljag.
Zone veoma kratkog zadržavanje treba da budu dobro obeležene vertikalnom i horizontalnom signalizacijom, sa kamerama i redarima koji regulišu vreme dozvoljenog zadržavanja. Kako ne bi došlo do zabuna i preplitanja ostalih učesnika u saobraćaju na aerodromu (tu se najviše misli na taksiste ali i na druga vozila), potrebno je da budu fizički odvojene od ostalih površina.
Kako bi se skratilo zadržavanje, u blizini mogu da se odrede zone za zadržavanje, gde vozilo može privremeno da sačeka dok ga putnik koji je sleteo ne pozove preko moblinog telefona.
Kratkotrajni parkinzi
Kratkotrajno parkiranje može da bude na otvorenom i zatvorenom prostoru (u garažama) na jednom ili na više nivoa. Po pravilu ovi parkinzi su bliže aerodromskoj zgradi a dnevni najam je skuplji.
Oko ovih parking zona mogu da se organizuju razni komercijalni sadržaji: restorani, prodavnice, kiosci, knjižare i sl. Putnici kojima se žuri mogu tu da kupe poklone, pecivo, sendvič, novine, razglednicu i slično.
Dugotrajni parkinzi
Na ovim parkinzima putnici mogu da ostave svoje vozilo sve dok traje njihovo putovanje – na više dana, nedelja, pa i meseci. Najviše ih koriste putnici koji često lete. Na primer poslovni ljudi. Razlog je što im je isplativije da zakupe mesto koje će stalno da ih čeka. Za njih su dostupne nedeljne, mesečne ili godišnje članske propusnice sa velikim popustima. Dosta često ove parkinge koristi i osoblje koje radi na aerodromu ukoliko nema svoje posebne parkinge.
Dugotrajni parkinzi mogu da se nalate na različitim udaljenostima od aerodroma. Od toga zavisi i cena njihovog dnevnog najma, po nekom pravilu, što su udaljeniji to je i cena povoljnija.
Udaljeniji parkinzi organizuju sopstveni prevoz do terminala, dok neki imaju i dodatne usluge kao što su pranje automobila, pregled i popravka vozila, zamena ulja, pumpanje guma i slično.
Dugororočni parkinzi mogu da budu u privatnom ili u vlasništvu aerodroma, za razliku od kratkotrajnih koji su najčešće u vlasništvu aerodroma.
Planiranje aerodromskih parkinga
Prema izveštaju Međunarodnog saveta aerodroma za 2019 godinu, oko 56% prihoda aerodroma su takse povezane sa njihovom osnovnom funkcijom – opsluživanje putnika i vazduhoplova. 39,4% prihoda dolazi od usluga koja nisu direktno povezani sa vazduhoplovstvom – marketing i reklamiranje, maloprodaja raznih proizvoda i usluga, itd. Prihodi od parkinga iznosi 20% tog kolača ili iskazano u apsolutnim brojkama oko 12-13 milijardi dolara godišnje. To svakako nije mala suma novca, aerodromi to dobro znaju i trude se da poboljšaju tu svoju uslugu.
Na savremenim aerodromima je velika gužva i potreba za parkingom stalno raste. Veoma je važno dobro planiranje i organizacija prilaza i izlaza sa parkinga. Vozila ne smeju da se previše zadržavaju na naplatnim rampama, zato što može da dođe do kašnjenja na let. Kada se određuje veličina parkinga i broj parcela, potrebno je uzeti broj putnika u danima kada je promet najveći (sezonski i turistički špicevi).
Od parkinga se traži da je čist, ograđen, bezbedan, dobro osvetljen, sa kvalitetnom asflatnom podlogom, ocrtanim parking mestima, sa jasnom indikacijom smera saobraćaja i ljubaznom i efikasnom čuvarskom službom.
